2000. p.n.e. Amazon:
Nastao je kakao od koga se pravi čokolada, smatra se da vodi poreklo iz Amazona još od pre 4000 godina.
600. Civilizacija Maja:
Seme kako drveta, u ranom šestom veku naziva cacahuaquchtl… „drvo“. Reč čokolada dolazi od reči Maja xocoatl što znači “gorka voda”. Kod Maja, kakao plod simbolizuje život i plodnost… ništa nije bilo važnije! Zidovi njihovih palata oslikani su kakao plodovima.
1000. Zrno – novac:
Veoma rano su ljudi u Centralnoj Americi upotrebljavali kakao zrno kao sredstvo plaćanja. Jedan Zontli vredeo je 400 kakao zrna, dok je 8000 zrna bilo ekvivalentno jednom Xiquipilli.
1200. Civilizacija Asteka:
Asteci su smatrali da im je kakao podario Bog Quetzalcoatl koji je kakao drvo ukrao iz raja. Kao i Maje, Asteke od kakaa prave hladno i gorko piće zvano cacahuatl… smatrali su da je to eliksir zdravlja. Šećer je bio nepoznat Astecima, dodavali su razne mirođije kao arome, čak i ljute papričice pa i brašno! Asteci su verovali da mudrost i snaga dolaze jedući ovo voće, takođe davali su mu i afrodizijačke kvalitete. Asteški car Montezuma je toliko voleo kakao da je svaki dan pio po 50 pehara.
1492. Kolumbov trijumfalani povratak iz Amerike:
Kralju Ferdinandu i kraljici Isabeli presentirane su mnoge nepoznate i divne stvari… kao i nekoliko tamno braon zrna koja su izgledala kao badem, ali nisu privukla njihovu pažnju.
1502. Kolumbovo iskrcavanje u Nikaragvi:
Na jednom od svojih četiri putovanja za Ameriku iskrcao se u Nikaragvi i bio je prvi evropljanin koji je probao čokoladni napitak. Opsednut Indijom, nije prepoznao komercijalne potencijale kakaa.
1513. Kupovina roblja za kakao:
Hernando de Oviedo Valdez koji je boravio u Americi 1513. godine kao član ekspedicije Pedrarias Avila’s izvestio je da je kupio roba za 100 kakao zrna, 10 kakao zrna je dao za usluge prostitutke i 4 kakao zrna za zeca koga je pojeo za večeru. Nekako u isto vreme je i usvojen naziv napitka chocolatl od reči Maja xocoatl (čokolada) i Asteške reči za vodu ili vrući napitak.
1519. Španska banka:
Hernando Cortez, koji je osvojio deo Meksika 1519. probao je kakao ali nije bio naročito oduševljen, mnogo više ga je interesovala vrednost kakao kao sredstva plaćanja. Odmah je kakao plantaže proglasio pod Španskom jurisdikcijom, i započeo “gajenje” novca.
1528. Čokolada stiže u Španiju:
Cortès je predstavio španskom kralju Charles V kakao zrno iz Novog Sveta i neophodan pribor za pripremu. Cortez predpostavlja da bi ovaj gorak napitak pomešan sa šećerom mogao da ima fin ukus. Španac je pomešao kakao sa šećerom, vanilom, mirisnim orahom, karanfilićem, biberom sa jamajke i cimentom. Rezultat žudnja, pomodnost i uzdržljivost, Špansko plemstvo je prihvatilo ovo voće sa španskih plantaža. Španci su tajnu čokolade čuvali oko 100 godina od ostatka sveta! Ali nije bilo tajna da uživanje u čokoladi predstavlja afrodizijak.
1544. Dominikanski monasi:
Španski kaluđeri kojima je bio poveren proces obrade kakao zrna, najzad su odali tajnu. I ne zadugo posle, čokolada se proširila širom Evrope kao delikates, zdrava hrana. Kakao zrno se još uvek upotrebljavalo kao novac.
Za 200 zrna mogao se kupiti ćuran, 100 zrna je bila dnevnica stražara.
1569. Rimska crkva:
Papa Pio V, nije voleo čokoladu, odredio je da je pije samo petkom i držao se tog pravila.
1579. Engleski gusari spaljuju novac:
Engleski gusari koji su plenili Španske brodove sa kakaom, su isti spaljivali, misleći da je reč o brodskom otpadu.
1585. Čokolada na tržištu:
Prvi brod sa kakaom prodat na Španskom tržištu.
1587. Ponovno spaljivanje kakaa:
Kada su Britanci pokorili Špance, lađa natovarena sa kakaom je u ništena kao bezvredna.
1609. Čokolada ulazi u literaturu:
Prva knjiga potpuno posvećena čokaladi je „Libro en el cual se trata del chocolate,“ i dolazi iz Meksika.
1615. Plodan brak:
Ana od Austrije, ćerka Španskog kralja Filipa II udala se za Luja XIII i upoznala ga sa čokoladnim napitkom. Od tada se na francuskom dvoru pije čokolada.
1625. Kakao zrno još uvek je sredstvo plaćanja u Španiji:
200 malih kakao zrna vrede 1 španski real ili 4 cents.
1643. Francuski dvor obožava čokoladu:
Kada se Španska princeza Marija Teresa verila za Luja XIV, dala mu je kao verenički poklon, čokoladu zapakovanu u elegantnu i oslikanu kutiju. Od tada vlada čokoladno ludilo. Luj XIV, kralj sunca, vladao je preko 74 godina (1643 do 1715) i za njegovo vreme proizvodila se i prodavala čokolada koja se nije koristila samo za jelo već i za erotska zadovoljstva. Poznato je da je Luj u 72-oj godini života svakodnevno sa dve žene vodio ljubav… I ne samo on. Kazanova je čokoladom i šampanjcem mamio dame. Madam Pompidur je upotrebljavala čokoladu kao stimulans za svoje želje. Madam du Barry, osvedočena nimfomanka, davala je svojim ljubavnicima čokoladu kako bi duže izdržali… Čokolada?
1657. Čak je i London poklekao:
Neki Francuz je otvorio prvu prodavnica čokolade u Londonu. Londonska kuća čokolade postaje sastajalište Londonske elite i novi luksuz. Prva kuća čokolade oglašavala se sa: „ovo je odlično zapadno-indijsko piće“.
1662. Rim ima drugo mišljenje:
Rimska crkva je proglasila čokoladu za magijski napitkak. Presuda kardinala Brancaccio glasi: „Liquidum non frangit jejunum“ ….. “čokoladni napitak nije za upotrebu”. Ali konzumenti nisu pridavali značaj, čokolada postaje pomodna roba. Samo za vreme Uskrsa dopušteno je konzumiranje čokolade.
1670. Sudbina moreplovca:
Helmsman Pedro Bravo do los Camerinos odlučio je da prekine sa plovidbom i istraživanjima i nastanio se na Filipinima, gde je proveo ostatak svoga života uzgajajući plantaže kakaa. Tako je postavio temelje jedne od najvećih plantaža u to vreme.
1671. Srećna nezgoda:
Priča počinje ovako: Nespretni momak u kuhinji ispustio je posudu punu lomljenog badema. Ljuti šef povukao je momka za uvo… i oborio punu zdelu nagorelog šećera koji je pao preko badema. Za to vreme čuveni gurman, Vojvoda od Plesslis-Praslin je čekao svoj desert! Šta sada? U očajanju razočarani šef servirao je Vojvodi bademe prelivene ohlađenim nagorelim šećerom. Vojvoda je bio očaran novim desertom i dao mu je svoje ime “praline”. Od tada je taj slatkiš pretrpeo mnoge izmene ali je ostalo originalno ime.
1674. Obavezni kolačići:
„At the Coffee Mill and Tobacco Roll“ je ime slavnog Londonskog kafića gde se od 1674. poslužuje čokoladni keks i uživa u čokoladnim kiflicama… „u španskom stilu“.
1677. Brazil izlazi na tržište:
Kraljevskim dekretom 1. novembra 1677. Brazil, kasnije će imati važnu poziciju na svetskom tržištu, uspostavlja prvu kakao plantažu u državi.
1697. Gradonačelnik Ciriha posetio Brisel:
Heinrich Escher, gradonačelnik Ciriha, popiće čokoladu u Briselu i o toj smeši će sa strahopoštovanjem pričati svojim prijateljima kući… ništa što je ikada probao do tada nije ličilo tome!
1704. Nemci uvode porez na čokoladu:
Pojavljivanje čokolade u Nemačkoj se poklapa sa politikom restrikcije uvoza koju je proklamovao Frederk I od Prusije. Tako da je čokolada oporezovana kao uvozni proizvod. Svako ko je želeo da uživa u čokoladi morao je da plati dva talira za dozvolu.
1711. Čokolada stiže u Beč:
Car Čarls VI doneo je sa svog dvora u Madridu čokoladu u Beč. Tako je čokolada stigla do plavog Dunava.
1720. Italijanski majstori:
Italijanski poslastičari iz Florence i Venecije, stiču reputaciju majstora čokolade i dobrodošli su u Francuskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj.
1730. Masovna proizvodnja:
Pojavljivanjem parne energije ubrzava se mehanizam prerade kakaa. Cena kakaa pada na ondašnjih šest dolara po kilogramu.
1747. Frederik III od Prusije zabranjuje čokoladu:
Frederik Veliki zabranjuje trgovinu čokladom u svom carstvu. Ko je želeo da se bavi čokoladom morao je da plati visoku cenu, tako da su samo imućni to sebi mogli da dopuste.
1755. Amerika otkriva čokoladu:
Poslednja ali ne i zadnja. Amerika tih dana još uvek nije osvojila svet, ali je za čokoladu čula relativno kasno, sasvim sigurno ne pre 1755.
1765. Prva fabrika čokolade u Americi:
Ali su zato već za deset godina napravili prvu fabriku u svetu, negde oko Nove Engleske. Gledano u svetski okvirima proizvodnja čokolade se najbrže razvija u Americi.
1780. Španci ponovo prvi:
Prva mašina za proizvodnju čokolade napravljena je u Barseloni.
1792. Otvorena fabrika u Berlinu:
U nemačkoj, braća Josty iz Grisonsa otvorili su prodavnicu čokolade i napravili bum prodajući Švajcarske čokolade… a potom i fabriku čokolade u Berlinu.
1797. Ne napušta kuću bez čokolade:
Gete nije imao poverenja u Švajcarske hotelijere i uvek kada je kretao na put sa sobom je nosio pun prtljag čokolade.
1800. Industrijalizacija čokolade:
Antonie Brutus Menier sagradio je prvu industrijsku mašinu za proizvodnju čokolade.
1810. Venecuela dominira:
Venecula podmiruje polovinu svetske tražnje za kakaom, a 1/3 svetske potrošnje otpada na Špance.
1819. Švajcarci investiraju u fabriku čokolade:
U bivšem mlinu u blizini Veveje Fran‡ois-LouisCailler, koji je naučio tajnu čokolade trgujući sa Italijanima, osniva prvu fabriku. U 19 veku kakao plantaže se protežu u tropskom pojasu obe hemisfere,rast proizvodnje i pad cena kakao zrna učinile su da čokolada postanepopularna i dostupan napitak.
1822. Ukrasna biljka:
Portugalac Jos Ferreira Gomes predstavio je kakao drvo kao ukrasnu biljku na malim ostrvima Principe na zapadnoj obali Afrike.
1828. Izumljene su prese:
Prese su značajno smanjle cenu i unapredile kvalitet napitka, pre svega zahvaljujući izdvajanju kakao butera.Čokolada je sada imala mnogo prijatniji ukus.
1830. Čokolada postaje čvrsta:
Čvrstu čokoladu, koja se jede a ne pije, izumeo je “J. S. Fry i sinovi”, Britanski majstor čokolade.
1847. Engleske kompanije uvode fondan:
Nova blaga i baršunasta čokolada skoro u potpunosti je zamenila staru hrapavu, zrnastu čokoladu.
1849. Braća Cadbury organizuju izložbu:
Prva izložba čokolade je održana u Binglej Holu, Birmingen, Engleska.
1851. Amerikanci…:
Muž Kraljice Viktorije, Princ Albert organizovao je izložbu. Prvi put su građani Amerike videli bonbone, čokoladne kremove, tvrde slatkiše i karamele.
1853. Carina ograničava uvoz:
Engleska carina proglasila je čokoladu za luksuz, dopušteno je ograničenom broju proizvođača da se bave ovim biznisom.
1857. Gana se razvija u značajnog proizvođača:
Portugalski Baron of Agua Iz preneo je kakao sa Principskih ostrva na susedno ostrvo Sao Thome, a odatle na Afrički kontinent. U Gani članovi Basle Mission podpomagali su razvoj ove kulture, i male i srednje farmere tako da je Gana ubrzo postala najveći proizvođač i izvoznik kakaa.
1875. Počinje era mlečne čokolade:
Posle osam godina eksperimentisanja, Daniel Peter iz Švacarske ponudio je tržištu prvu mlečnu čokoladu. Henri Nestlé je unapredio proizvodnju mlečne čokolade primenivši svoj izum – kondezovano mleko.
1879. Čokolada se topi u vašim ustima:
Rudolf Lindt iz Berna, Švajcarska, izumeo je „conching“, što otprilike znači zagrevanje i valjanje čokolade tokom prečišćavanja. Posle končiranja od 72 sata i dodavanja kakao butera,čokolada postaje „fondant“ i topi se u vašim ustima!
1900. Promena u vođstvu:
Španija, koja je prva upoznala Evropu sa čokoladom, pala je u zaborav. Nemci najviše troše čokoladu po glavi stanovnika, prate ih Amerikanci, Francuzi i Britanci. U narednoj dekadi druga zemlja postaje prva violina u orkerstu čokoladnih nacija – Švajcarska. Reputacija švajcarske čokolade, zasnovana je na neprekidnom nizu medalja osvojenih na međunarodnim izložbama. Čokolada postaje nacionalna hrana.
1913. Nova zvezda je rođena:
Jules Sechaud iz Montreux, Švajcarska izumeo je proces filovanja čokolade.
1923. Osnovan je CMA:
Osnovana je organizacija proizvođača čokolade u Americi.
1925. Kakao – veliki biznis:
Njujorška kakao berza, locirana u Svetskom trgovačkom centru, otpočela je sa radom. www.nybot.com
1938. II Svetski rat:
Američka vlada primetila je važnu ulogu čokolade u vojnim snagama. Brodski tovari su bili rezervisani za čokoladu koja je davala vojnicima snagu i hrabrost. Danas, svakom vojniku sleduje 3- 4 unce čokolade. Čokolada je bila i u svemiru kao deo hrane astronauta.